Меню
Главная
Случайная статья
Настройки
|
Дабро-Боснийская митрополия (серб. Митрополија дабробосанска) — территориально-административная и каноническая структура Сербской православной церкви. Центр епархии — город Сараево, однако, фактически, резиденция располагается в его пригороде — районе Соколац.
В состав митрополии входят четыре наместничества — Сараевское, Травничско-Зеничское, Фочанское и Горажданско-Вишеградское. На территории митрополии находятся также Сараевская семинария, Духовная академия в Фоче и три монастыря: Успения Пресвятой Богородицы в Добруне, Святой Троицы в Возуче и Святого великомученика Георгия в Романии.
Содержание
Епископы
От основания до турецкого завоевания (1219—1463):
- Христофор (XIII век)
- Иоанникий (до 1292)
- Мефодий (конец XIII)
- Николай I (1284—1292)
- Иоанн I (XIII век)
- Спиридон (между 1286/1292)
- Исаия I (1281—1291)
- Иоанн II (после 1286)
- Иоанн III (после 1286)
- Исаия II (конец XIII века)
- Гавриил (XIII век)
- Иоанн IV (1301—1317)
- Николай II (начало XIV века)
- Николай III (до 1328 — около 1330)
- Марк (около 1532)
Печская патриархия (1557—1766)
- Варлаам (около 1557)
- Симеон (около 1573)
- Иосиф (1575)
- Гавриил Аврамович (1578—1588)
- Петроний (1578—1589)
- Авксентий (1589—1601)
- Феодор (1601—1619)
- Макарий (около 1620)
- Исаииа (1627—1635)
- Гавриил Предоевич (до 1638)
- Исаиа II (1640—1655)
- Лонгин (1656—1666)
- Христофор (1666—1681)
- Афанасий Любоевич (1681—1688)
- Виссарион II (1690—1708)
- Исайя III (1708—1709)
- Моисей Петрович (1709—1713)
- Мелетий Умиенович (1713—1740)
- Гавриил Михич Михаилович (1741—1752)
- Паисий Лазаревич (1752—1759)
- Василич Йованович Бркич (1760—1763)
- Дионисий (1763?)
- Серафим (1753 — после 1790)
Константинопольская патриархия
- Даниил (около 1769)
- Кириил (1776—1779)
- Паисий (до 1793—1802)
- Каллиник (1808—1816)
- Евгений (1808?)
- Вениамин (1816—1835)
- Амвросий (Папагеоргополос) (9 сентября 1835 — 12 сентября 1840)
- Игнатий (1841—1851)
- Прокопий (1851—1856)
- Дионисий (1856—1860)
- Игнатий II (24 декабря 1860 — апрель 1868)
- Дионисий (Илиевич) (13 апреля 1868 — 5 мая 1872[1])
- Паисий (5 мая 1872 — 28 октября 1873)[2]
- Анфим (Алексиадис) (22 декабря 1873 — ноябрь 1880)
Карловацкая патриархия
Сербская православная церковь
Примечания
- . (+ 30-04-1894) (неопр.). Дата обращения: 26 ноября 2021. Архивировано 26 ноября 2021 года.
- (+ 28-10-1873) (неопр.). Дата обращения: 19 июня 2021. Архивировано 24 июня 2021 года.
Литература- Нилевић, Борис. Српска православна црква у Босни и Херцеговини до обнове Пећке патриjаршиjе 1557. године. — Сараjево : Веселин Маслеша, 1990. — 261 с. — (Библ. Културно наследе). — ISBN 86-21-00427-5
- Давидови, Светислав Српска православна црква у Босни и Херцеговини (од 960. до 1930. год.) : монографијя. — [3. изд.]. — Нови Сад : Добрица књига, 1998. — 108 с. — (Библиотека Одглас; Књ. 2).
- Јанковић, Марија. Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку. — Београд : Историјски институт САНУ, 1985.
- Јањић, Драгана (2011). Белешке о Дабарској епископији (Writings on the Dabar's Diocese) (PDF). Баштина (31): 133–148.
- Kraljai, Tomislav. Kalajev reim u Bosni i Hercegovini (1882—1903). — Sarajevo : Veselin Maslea, 1987.
- Пузовић, Предраг. Сарајевска богословија 1882-2002. — Србиње : Духовна академија Св. Василија Острошког, 2003.
- Пузовић, Предраг. Српска православна епархија дабро-босанска: Шематизам. — Србиње : Духовна академија Св. Василија Острошког, 2004.
- Радосављевић, Недељко В. Грађа за историју Сарајевске (Дабробосанске) митрополије 1836-1878. — Београд : Историјски институт САНУ, 2007.
- Радосављевић, Недељко В. Шест портрета православних митрополита 1766-1891. — Београд : Историјски институт САНУ, 2009.
- Скарић, Владислав. Српски православни народ и црква у Сарајеву у 17. и 18. вијеку. — Сарајево : Државна штампарија, 1928.
- Ћирковић, Сима. Историја средњовековне босанске државе. — Београд : Српска књижевна задруга, 1964a.
- Ћирковић, Сима. Срби у средњем веку. — Београд : Идеа, 1995.
- Ћирковић, Сима. Срби међу европским народима. — Београд : Equilibrium, 2004.
- Укидање Пећке патријаршије 1766. — 1938. — Vol. 13. — P. 250-307.
- Слијепчевић, Ђоко М. Историја Српске православне цркве. — Минхен : Искра, 1962. — Vol. књ. 1.
- Слијепчевић, Ђоко М. Историја Српске православне цркве. — Минхен : Искра, 1966. — Vol. књ. 2.
- Слијепчевић, Ђоко М. Историја Српске православне цркве. — Келн : Искра, 1986. — Vol. књ. 3.
- Ћирковић, Сима. Историја средњовековне босанске државе. — Београд : Српска књижевна задруга, 1964a.
См. также
|
|