Меню
Главная
Случайная статья
Настройки
|
Любомир Симович (серб. Љубомир Симовић; 2 декабря 1935[1], Ужице, Королевство Югославия — 17 апреля 2025[2], Белград) — сербский писатель.
Содержание
Биография
Окончил филологический факультет Белградского университета. Жил в Белграде и Ужице.
Умер 17 апреля 2025 года в Белграде в возрасте 89 лет[3].
Произведения
Книги стихов- Словенске елегије (1958)
- Весели гробови (1961)
- Последња земља (1964)
- Шлемови (1967)
- Уочи трећих петлова (1972)
- Субота, поэма (1976)
- Видик на две воде (1980)
- Изабране песме (1980)
- Ум за морем (1982)
- Десет обраћања Богородици Тројеручици хиландарској (1983)
- Источнице (1983)
- Хлеб и со (1985, 1987)
- Горњи град (1990, два издания)
- Игла и конац (1992)
- Источнице и друге песме (1994)
- Учење у мраку (1995)
- Љуска од јајета (1998)
- Песме (2005)
Драмы- Хасанагиница (1974, телеэкранизация 1983)
- Чудо у Шаргану (1975, телеэкранизация 1989)
- Бродячий театр Шопаловича / Путујуће позориште Шопаловић (1985, телеэкранизация 1986, словен. пер. 1988, фр. пер. 1989)
- Бој на Косову (экранизирована в 1989)
- Драме (1991)
Эссе- Двойное дно/ Дупло дно (1983, 1991, 2001)
- Ковачница на Чаковини (1990)
- Галоп на пужевима (1994; 2-е изд. 1997)
- Нови галоп на пужевима (1999)
- Читање слика (2006)
Интервью- Земля обетованная/ Обећана земља : 9. октобар 1999 — 22. јун 2006 (2007)
Признание
Премия Змая (1973), премия Десанки Максимович (1994), премия Васко Попы (1999), премия Сербского литературного общества за жизненное достижение (2013)[4].
Член Сербской академии наук и искусств (1994).
Примечания
- 1 2 Identifiants et Rfrentiels (фр.) — ABES, 2011.
- 1 2 Dodan N. Umro uveni Ljubomir Simovi! (серб.) — Ringier, 2025. — ISSN 0354-9283
- Dodan, Neven. Umro uveni Ljubomir Simovi! (серб.). Blic.rs (17 апреля 2025). Дата обращения: 18 апреля 2025.
- Ljubomiru Simoviu nagrada SKZ - B92 . Дата обращения: 13 апреля 2014. Архивировано 6 февраля 2014 года.
Литература- Ljubomir Simovi. Beograd: Stubovi kulture, 2010
Ссылки
|
|